Carnex - Najbolje iz Srbije
12.05.2012.
Organizacija Ekološki pokret Vrbas za primer društveno odgovornog poslovanja pohvalila dosadašnja ulaganja kompanije Carnex.
Na vesti o značajnim poslovima, proteklih nedelja u nekoliko navrata obilazili smo najveću firmu u našem gradu – Industriju mesa i mesnih prerađevina Carnex iz Vrbasa, koja je u vlasništvu MK grupacije a uz veliku susretljivost njihovog rukovodstva.
Naša zainteresovanost, naravno, bila je na njihovim aktivnostima zaštite životne i radne sredine a u samom fokusu – novo postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, vredno dva ipo miliona evra.
I zamislite – RADI! Zaista je bilo zanimljivo posmatrati kultivisane bakterije u velikim bazenima, kako se množe i hrane organskim otpadom i od prljave prave čistu vodu. Značaj ovog postrojenja izuzetan je za ceo region a naročito za Veliki bački kanal.
U nekim minulim vremenima Carnex je često bio meta naših javnih kritika, ali sada, bili bi smo licemerni, ako ne bi smo primetili vanredne napore i rezultate vlasnika i rukovodstva ove kompanije. Pozitivni primeri poslovanja u državi prepunoj loših uzora, potrebni su kao vazduh i voda.
Odmah s ulaza primeti se domaćinski odnos. Ograde su ofarbane, travnjaci podšišani, zasađene su cvetne aleje, drveće sanitarno proređeno i užurbano se pripremaju novi zasadi...
No, temelj dobrih rezultata u ovoj oblasti, udaren je formiranjem Službe za zaštitu životne sredine sa profesionalcima, koji su se puno radno vreme bavili ekološkim aspektima rada fabrike. Tokom godina rada, urađeno je niz rešenja kojima se iz korena menjao odnos rukovodstva ali i radnika prema radnoj i životnoj sredini. Taj dugačak niz aktivnosti jasno pokazuje iskreno opredeljenje za društveno-odgovornim poslovanjem i harmoničnom odnosu prema ambijentu u kojem ostvaruju svoj poslovni interes.
Napravljene su velike i merljive uštede, izdvajanjem korisnog i opasnog otpada - papirne i plastične ambalaže, elektronskog i električnog otpada, guma, akumulatora i baterija, otpadne rasvete, tonera, otpadnog ulja... Izvršena je racionalizacija potrošnje vode, električne energije, energenata...
Ali ekološki čista proizvodnja podrazumeva i ekološke troškove, i to poprilične - izgradnja fabrike vode, nova sistematizacija radnih mesta, nabavka cisterni za rasturanje tečnog stajnjaka, ugradnja filtera za krupne masne nečistoće... i konačno sistem za prečišćavanje otpadnih voda.
Slična postrojenja, uz snažnu pomoć države i medijsku pompu, otvarana su po Srbiji – da bi tu i „ostala zakovana“! Troškovi njihove eksploatacije bili su previsoki za vlasnike firmi, naviklih na laku dobit – i to se, izgleda, znalo unapred. „Prečistači lažnjaci“ isključivo u svrsi političke promocije!
Stičemo snažan utisak da u haotičnom srpskom poslovnom ambijentu (posebno u klaničnoj industriji), ekološke troškove mogu podneti samo izuzetno uspešne firme sa rukovodiocima posebne povišene svesti.
Pred ovom kompanijom još je velikih ekoloških izazova (opasna plastična ambalaža, iskorišćenje stajnjaka iz farmi svinja...), ali smo prilično sigurni da će u njih ući bez ustezanja.
Želimo im pravičnost i mudrost odluka, uspeh u poslovanju i simpatije malih ljudi!
